U ratnom vihoru 1994.godine, kada su mnogi napuštali Bosnu i Hercegovinu, tada osamnaestogodišnji Dejan Gajsek iz Celja, odlučio je da dođe u našu zemlju i dadne svoj doprinos u odbrani Bosne i Hercegovine od agresora.
Stigao je na sapanjsko-zvorničko-teočansko ratište, i u Armiji RBiH je ostao do kraja rata.
„Tada sam kao tinejdžer čuo od Bosanaca i Hercegovaca u Sloveniji šta se dešava ovdje. Nisam mogao mirno posmatrati šta se dešava sa BiH i njenim stanovnicima. Tada nisam imao mogućnost da materijalno pomognem, pa sam se odlučio da dođem ovdje i da dam svoj doprinos. Zbog toga sam ponosan i nikada se nisam pokajao.Saborci su me odlično primili i dan danas to pamtim“, kazao je Gajsek.
„Ovdje u Sapni sam ostavio jedan dio života. Bosna i Hercegovina je moja druga zemlja. Bosanci i Hercegovci su najbolji ljudi na svijetu. Ljudi koji imaju dušu i srce“, poručio je Gajsek.
