Žene u crnom poručile: Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina

Žene u crnom poručile: Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina

173
0
PODIJELI

Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svjetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. Međunarodni sud pravde utvrdio je 2007. da država Srbija nije spriječila genocid, ističe se u saopštenju Žena u crnom.

Povodom osamnaest godina od genocida u Srebrenici, Žene u crnom uz podršku umjetničkih kolektiva Dah teatar, Škart i Art klinike, organizovali su mirovnu akciju „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!“, 10. jula 2013. godine na Trgu Republike u Beogradu od 19.30 do 20.30h.

Genocid u Srebrenici najveći je ratni zločin nakon Drugog svjetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske.

Međunarodni sud pravde utvrdio je 2007. da država Srbija nije spriječila genocid, ističe se u saopštenju Žena u crnom.

“U Haškom tribunalu je van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.

Zahtev desetina organizacija civilnog prvi put je istaknut početkom 2009. a poslednji put 25. juna 2013. da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše i proglasi krivičnim delom, nije čak ni uzet u razmatranje od strane najviših predstavnika Republike Srbije (predsednika Republike, Vlade i Skupštine).

Sadašnje vlasti, kao i ’postpetooktobarske’ vlasti, nastavljaju sa negiranjem i relativizovanjem genocida u Srebrenici. Sada su u Srbiji na vlasti kreatori, izvršioci i saučesnici politike koju je simbolizovao Milošević.

Formalno ispunjavanje EU zahteva, i činovi izvinjenja i obećanja klečanjem predsednika Tomislava Nikolića predstavljaju puke verbalne izlive i cinizam prema žrtvama. Budući da je za predsednika Republike i druge najviše predstavnike Srbije genocid teško izgovoriva reč, zahtevale/i smo i da se genocid u Srebrenicu nazove – genocidom – i da time oni uvaže žrtve, ali i sugrađane i sugrađanke Srbije koji iskazuju saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama”, ističe se u saopštenju ove prganizacije.

Ignorisanje ovih zahtjeva, smatraju Žene u crnom, potvrđuje i nedostatak političke volje sadašnjih vlasti za suštinsku transformaciju društva, izgradnju trajnog i pravednog mira, dobrosusjedskih odnosa i povjerenja u regionu. “Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina – zločina počinjenih u naše ime. Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji etički problem. Sve dok se nastavlja sa poricanjem, relativizovanjem i zaboravom genocida, nastavlja se sa ponižavanjem žrtava, njihovog dostojanstva i bola preživJelih.

Bez obzira na posljednje neprihvatljive i kontroverzne presude Haškog tribunala, van razumne sumnje je dokazana ogromna krivična odgovornost Srbije za rat i ratne zločine, a moralnom i političkom odgovornošću Srbije treba da se bavi cjelokupno društvo.

Moralna dužnost da se bavimo pitanjima ratnih zločina a prije svega genocidom u Srebrenici ne zavise od međunarodnih obaveza niti od EU standarda – to prvenstveno zavisi od svih nas!”, naglašavaju Žene u crnom.

Ovom mirovnom akcijom na simboličan način se nastavlja izgradnja živog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici: Memorijalni centar Potočari/Srebrenica u Beogradu: „Preseljenjem“ Srebrenice na Trg Republike u Beogradu, sa 8.372 imena žrtava genocida.

“Želimo da upozorimo da se ne mogu zatvarati oči pred počinjenim genocidom, i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju političke kulture kažnjivosti zločina. Istovremeno, time se podstiče distanciranje društva u Srbiji od počinjenog genocida i to ne samo u pravnom smislu, već i u kulturi, nauci, umetnosti, obrazovanju, politici.

Postavljanjem trajnog spomenika Beograd bi stekao status grada koji priznaje; grad koji se stidi svojih zločina – status postgenocidnog grada. Ostavili su trag u nama: Scenskom akcijom na Trgu Republike u kojoj koristimo predmete iz svakodnevnog života običnih ljudi (čaršavi, tepsije, voda…) izražavamo žaljenje prvenstveno zbog ubijanja ljudi, ali i zbog ubijanja simbola života.

I ovim činom ponavljamo da su ubijeni u genocidu u Srebrenici ostavili neizbrisiv trag u našim životima i da ćemo negovati pamćenje na njih. Pamćenje i odgovornost: Saosećanje i solidarnost sa žrtvama genocida-zločina počinjenih u naše ime, izrazićemo odlaskom na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenicu, gde će 11. jula biti ukopano 409 posmrtnih ostataka žrtava”, naglašava se u saopštenju Žena u crnom.