Ispovjest Bošnjakinje, žrtve silovanja u Brčkom: „Svi su me silovali i...

Ispovjest Bošnjakinje, žrtve silovanja u Brčkom: „Svi su me silovali i radili druge gadosti, i to pred roditeljima“

5420
1
PODIJELI

Na našem portalu nastavljamo sa objavom priča o silovanim Bošnjakinjama tokom agresije na BIH. Ovo je priča silovane Bošnjakinje iz Brčkog.

Rođena sam 1958. godine u Brčkom i majka sam dvoje djece. Rat me je zatekao u kući mojih roditelja. Početkom maja, kada je Grad već bio okupiran, došla su dvojica srpskih vojnika i naredili mi da se obučem i krenem sa njima. Odveli su me u već pusto naselje Ciganluk i uveli u neku kuću. Tu su me obojica silovali. Prethodno su me maltretirali i mučili. Jedan od njih je bio iz Beograda, a za drugog ne znam odakle je. Bio je crn i malen, jedva viši od metra. Kada su me vratili, rekla sam roditeljima da su me vodili u Garnizon da šijem srpsku zastavu. Sutradan su ponovo došli. Pobjegla sam u susjednu kuću, ali su me pronašli i pod prijetnjom oružjem ponovo odveli u istu kuću u Ciganluku. Sve su uradili kao prethodni dan, s tim što su sada doveli i neke ljude iz tog naselja da gledaju šta oni rade Muslimankama. Bilo je strašno ponižavajuće, ali ništa nisam mogla da uradim.

Novo odvođenje desilo mi se 28. juna, na srpski praznik Vidovdan. Tada je njih pet-šest došlo po mene. Sada je među njima bilo i brčanskih Srba. Maltretirali su ne samo mene, nego i moje roditelje. Tražili su novac, iako su ga već bili opljačkali. Ocu su zaprijetili da mora napusti­ti kuću, jer ako ga sljedeći put zateknu da će ga ubiti. Jedan od njih me je poveo u drugu sobu. Znala sam šta hoće i odbila sam. Upozorio me je da imam u vidu da je on četnik, da kolje, i da se što prije moram odlučiti, jer nema puno vre­mena. Ponovo sam odbila. On je onda rekao da će mi silo­vati i zaklati bolesnu majku koja je ležala u krevetu, a to isto i mene čeka. Morala sam poći. Otac mi ništa nije mogao pomoći. Taj što me je silovao zvao se Predrag. Zapamtila sam to ime jer su ga zvali da mi ne da da se obučem. Čula sam očev uzvik: „Zar će i ostali?“ Svi su me silovali i radili druge gadosti, i to pred roditeljima. Roditelji su me tješili, a ja sam željela da umrem.

Novo silovanje desilo se ubrzo poslije toga. Neko je noću zalupao na vratima. Probudila sam oca i on je izašao da otvori. Na vratima je bio neobrijan visok i mršav srpski vojnik. Ocu je rekao da se skloni ili će ga ubiti. Znala sam šta hoće i zamolila da mi to ne čini. Lagala sam da sam udata za Srbina, ali mi nije pomoglo. Stavio mi je pušku na stomak, opsovao „lebac“ i rekao da će mi tu napraviti rupu ako se ne smirim. Udario me je po ustima i bacio na beton u dvorištu. Strgao je sa mene odjeću i poveo iza kuće. Odložio je pušku, a uzeo nož. Maltretirao me je i silovao.

 

 

[highlight]Priču koju ste pročitali smo preuzeli  iz knjige „Ženska strana rata“ koju su objavile Žene u crnom.[/highlight]

[highlight]”Ženska strana rata” je zbornik sa 120 svedočenja, zapisa i sećanja žena o ratovima koji su vođeni na tlu nekadašnje Jugoslavije od 1991-1999, razvrstanih u 14 poglavlja. Knjiga daje mogućnost sagledavanja specifičnih oblika stradanja žena u ratu, njihovu hrabrost i snagu da prevaziđu traume i uspostave normalan život, kao i važnost solidarnosti sa ženama izvan svih granica i podela. Zbornik “Ženska strana rata” rezultat je jednogodišnjeg istraživanja Žena u crnom.[/highlight]